Bez obzira kako se činilo na prvi pogled golim okom, život je u svom čistom neiskvarenom obliku ključajući kotao mogućnosti sastavljen od čiste, savršene ljubavi.
Činjenica da i dalje vidimo bol, ograničenja i smrt je dokaz da uopšte ne razumemo stvarnost.Fokusiramo se na vrlo uzak krug iskustava, potpuno negirajući mnoge dimenzije iza pet fizičkih osećaja.Naše neznanje je generiralo pogled na svet temeljen isključivo na problemima, strahu i zaštiti sebe od svega što bi moglo krenuti pogrešno.To nas je dovelo do odvajanja od celine i verovanja da je ovaj ograničeni vizir ispunjen individualnim bićima jedino što imamo.Ali dominirajuća „život je patnja, a onda umreš“ paradigma je ništa nego fiktivna priča, izmišljeni paket laži u koje smo se uveravali zadnjih 40,000 godina.Poput radio signala, naše misli emituju naša verovanja i očekivanja u kvantno polje i vraćaju natrag u naš život iste takve vibracije.
Kvantni fizičari su dokazali da je nemoguće gledati u nešto bez uticaja na tu stvar koju gledamo.
To se naziva efekt promatrača i dok baca senu na sve što smo mislili da znamo, zapravo je vrlo uzbudljivo jer to znači da:
1. Nismo zarobljeni u 3-D stvarnosti za koju mislimo da je „to“
2. Nismo bespomoćne žrtve
3. Postoji celi niz multidimenzija koje samo čekaju na nas
Ono što znamo jest da sve što smatramo objektivnim svetom nije ništa nego odraz onoga što postoji unutar svesti koja vrši observaciju.
Totalno je super što vaše misli vladaju ovakvom vrstom uticaja. To znači vi i relativno aktivna mašta možete stvoriti skoro sve što poželite. Time što šaljete svoje misli u kvantno polje kao skaute, one donose natrag najrazličitije vrste nagrada.
Prava stvarnost (da smo svi jedno, da je svet pun obilja i ugodnosti i da je ljubav konačni odgovor) počinje izranjati u srcima i umovima pojedinaca, pojedinaca koji ustaju i proglašavaju: „Ovo ne može biti u redu. Mora postojati bolji način!“
Po mom mišljenju postoje samo dve stvari koje moramo znati:
1. Svemir nas podržava
2. Sve će na kraju biti u redu
To je samo 10 reči. Sve ostalo je samo velika smicalica u koju smo, u našim krivo usmerenim mislima, poslali skaute da dobave nešto iz polja beskonačnog potencijala.
Kao bebe prilagođavamo se odraslima oko nas. Vidimo što ih privlači, kako se ponašaju, što odbijaju i što cene. Rano učimo što je lepo, a što nije. Učimo šta da mislimo i osećamo prema bogu zvanom novac. Primećujemo da istog trena kada se razbolimo vode nas doktoru koji nam kaže da nam treba nešto izvan nas da ozdravimo.
Kada se rodimo mi smo divovski generatori. Zračimo našom čistom energijom svetla i neusporedive radosti. Na neki način izgledamo kao dupini jer šaljemo naš specijalni sonar bezuvetne ljubavi.
Kada ovaj sonar bezuvetne ljubavi naiđe na neisceljena mesta u našoj kulturi, ona mesta gde se stvorilo nepoverenje ili gde je radost odbačena, sonar odskače natrag i šalje nam nepoznatu informaciju, informaciju koja nije ljubav.
Kada se naša bezgranična radost sudari s tim rigidnim verovanjima i „zadebljalim“ emocijama, brzo učimo kako se uskladiti s energijama, verovanjima i razmišljanjima naše kulture. Smatramo ta verovanja bogovima, bojimo ih se, verujemo im i potpuno im se pokoravamo bez ijedne reči protesta.
